|
Востани,
Сербије! Востани, царице!
И
дај чедом твојим видет` твоје лице!
Обрати
сердца их и очеса на се,
И
да њима чути слатке твоје гласе,
Востани,
Сербије!
Давно
си заспала,
У
мраку лежала;
Сада
се пробуди,
И
Сербље возбуди!
Ти
воздвигни твоју Царску главу горе,
Да
те опет позна и земља и море,
Покажи
Европи твоје красно лице,
Светло
и весело, као вид Данице,
Востани,
Сербије!....
Спомени
се, мати наша,
твоје перве славе,
Твоји
враждбеника ти посрами главе!
Дивјег
јаничара терај са Врачара,
Који
свог истог сад хе слуша цара!
Востани,
Сербије!....
Теби
сад помаже небесна воља,
И
сад ти се показује судбина боља,
Сви
ближњи твоји теби добра желе,
И
даљни се народи твом
добру веселе.
Востани,
Сербије!....
Востани,
Сербије! Мати наша мила!
И
постани опет што си прије била!
Сербска
теби вопију искрена чада,
Која
храбро војују за тебе сада.
Востани,
Сербије!....
Босна,
сестра твоја, на тебе гледа,
И
не жели теби никаквога вреда.
Ко
тебе ненавиди, не боји се Бога,
Од
којега теби иде помоћ многа.
Востани,
Сербије!....
Херцегова
земља и Чернаја Гора,
Далеке
државе и острови мора:
Сви
теби помоћ небесну желе,
Све
добре душе теби се веселе,
И
согласно веле:
Востани,
Сербије!
Давно
си заспала,
У
мраку лежала,
Сада
се пробуди,
И
Сербље возбуди!
|
